Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu
narav. Njegov otac mu je dao
kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad
pobesni i izgubi kontrolu
nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu.
Tokom sledećih
nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes
i broj ukucanih eksera
se smanjivao.Otkrio je da je lakše kontrolisati
svoju narav, nego zakucavati
eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana nije
pobesneo. On je rekao to svom
ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude
uspeo da kontroliše svoje
ponašanje,da iz ograde iščupa jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga dana dečko je bio u
stanju da kaže svom ocu da
je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i
odveo ga do ograde. Otac
je rekao:"Dobro si to uradio,
sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda
više nikad neće biti
ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju
ožiljak, kao što su ove
rupe u ogradi.
Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga
nije važno koliko puta
kažeš da ti je žao, rane ostaju."
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička.
Prijatelji su zaista vrlo
retki dragulji, oni čine da se smešiš, ohrabruju te
da uspeš u nečemu, oni
su spremni da te saslušaju, da podele tvoj
bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce
otvoreno za tebe.
Home 
Tue Jul 22, 2008 2:01 am
